Unatoč niskim temperaturama, jakoj buri i snijegu koji je jučer lagano padao prodavači na ljubuškoj tržnici su izložili povrće, voće, obuću, odjevne predmete nadajući se kupcima i naravno dobroj prodaji. Na naš upit kako je prodavati stojeći na jakoj buri i hladnoći, te ima li prodaje odgovaraju kako je prodaje sve manje.
„Dobro su obučemo, vidiš na nama opreme, šal, kapa, rukavice jakna… Ma nek pada, neće se ovi uvatit , vidiš da je ko prpoška. Ovo što prodajemo nešto uzgojimo sami, opet nešto i uzmemo na veletržnici, nemoreš na dva mista i u polju i ovdje, snalazimo se, imamo svega, od domaćih jaja, ulja,voća, povrća. Sad je išlo malo bolje zadnji misec, malo se više tražilo za zimnicu, roge paprike, krastavci, saransek se uvik traži, nudimo i med, suve smokve. Imamo stalne kupce i tako pomalo ide. Uvjeti su ko što vidite nikakvi, na žegi i zimi na otvorenom,pada po nama, puše, probi led, nešto smo improvizirali, napravili malo pokrova da baš ne pada po nama a već smo se i navikli. Tu smo već 15-20 godina, ima po koji novi prodavač, ali većinom smo uvik isti, ponediljkom nas ima više dođu ovi sa strane, petkom dođu s ribom. Što se robe tiče kupuje većinom starija čeljad, žene suknje, potkošulje, veš po koji džemper nema ti tu baš neke mode. A nudimo sve.. Evo ubacili smo i vunicu, narod počeo opet plest vraća se sve na staro. Dobro iđu i gumene čizme, tene, papuče, nismo skupi a narod štedi svak gleda proć jeftinije. Nema ti nama ni bolesti, ni odmora dođemo jutri u 6,6.30 zimi i u 7 sati i budemo do dva, dva i po , napravim sebi odmor od Božića do Sveta tri kralja e onda sam kući, i meni je Božić ko i drugim. Ima nas ovde iz svih dijelova Ljubuškog iz Studenaca, Radišića, Vašarovića, Veljaka, Šipovače, samo nas nemoj slikat , nismo ti mi za slikanja.
Zamijetili smo više prodavača sa ponudom domaćeg kukuruznog brašna čija prodaja ide dobro. „Jučer na pazarni ponediljak prodala sam 70 kila, brašno je moje a svaka marka dobro dođe, imam malo mirovine, ne udi mi ovaj vitar , bit ću tu sat dva otiće ovo brzo“ govori nam prodavačica iz Vašarovića „ u sezoni prodajem rasod , šta ću došlo je vrime da ja moram hranit unučad, svi pitaju baba imaš li išta, dica nemaju posla a triba živit, ako se nećeš sam pomučit neće ti doć samo. Umisto da dica meni daju ja dajem njima, naopako vrime došlo. Kući držim kokoši, donesem i jaja, proda se oće ljudi domaće, nije više jaje u trgovini nikome slatko, napravi ti kolač sa domaćim jajima pa ćeš vidit kako se žuti. Traže žene kupuju maloj dici, da nije polivano, da je ekološki i ja se držim toga stavljam domaći đubar, najbolje kokošiji da vidiš raštike raste ko iz vode. Imam i kravu, traže mliko, pravila sam domaći sir i prodavala ali nisam više ode mi 10 litara u jedan sir, isplatnije mi je vako davat mliko po 2 marke. Nisu ti prije tili domaće mliko nego kad je bila ona afera lani da kupovno nevalja, zvonija mi je telefon i dan i noć, svi tražili domaće. Nami na selu je lakše, ako ništa izađem na dvor, uparam koji list i eto ti ručka , a u gradu teško bome, al mlađi oće u stan, u grad, a danas ako nećeš sam uzgojit nećeš ni pojist, nema se više para“, ispričala nam je gospođa iz Vašarovića.
FOTO
Bjanka Medić | Radio Ljubuški