“Mislim da se treba vi\u0161e anga\u017eirati na tome da mladi budu upu\u0107eni, organizirati edukacije po \u0161kolama da je usvojen zakon. Meni \u0107e taj rad dosta pomo\u0107i, i do sada je pomogao. Mladi nisu upu\u0107eni i ne \u017eele da se bave tim interaktivnim metodama – zna\u010di ni\u0161ta van \u0161kole”, ka\u017ee Nejra D\u017eanovi\u0107, u\u010denica Gra\u0111evinsko – geodetske \u0161kole na Ilid\u017ei.<\/p>\n
Velik je popis pogodnosti koje nudi novi zakon. Prije svega, volonter ne\u0107e biti u minusu, \u0161to zna\u010di da \u0107e prilikom obavljanja dru\u0161tveno korisnog rada imati pla\u0107enu hranu i prijevoz.<\/p>\n
“Ja bih sugerirala svim mladim ljudima da volontiraju i budu anga\u017eirani. Po mom mi\u0161ljenju volontiranjem se dobija iskustvo za budu\u0107i profesionalni rad. Ja radim u sektoru ljudskih prava i vrlo dobro znam koliko to iskustvo zna\u010di”, navodi Marta Jalkiewicz, volonterka iz Poljske. Novi zakon o volontiranju iniciralo je nekoliko omladinskih organizacija u BiH. Jedna od bitnih stavki zakona je i volonterska knji\u017eica koju \u0107e izdavati organizator volontiranja, prenosi Bljesak.info.<\/p>\n
“Ono \u0161to moram posebno naglasiti je upravo ta volonterska knji\u017eica koja je svojevrstan panadan radnoj knji\u017eici i koja \u0107e biti potvrda da je odre\u0111ena mlada osoba volontirala odre\u0111eno vremensko razdoblje u struci, da je stekla potrebno radno iskustvo i da je od toga momenta sposobna obavljati posao za koji se \u0161kolovala, bez obzira da li se radi o srednjoj \u0161koli ili visoko\u0161kolskom obrazovanju, \u0161to, na\u017ealost, do sada nije bio slu\u010daj”, ka\u017ee Muamer Logo, glasnogovornik Instituta za razvoj mladih Kult.<\/p>\n
Za izradu ovog zakona kori\u0161teni su propisi 15 najboljih zakona o volontiranju iz zemalja EU. Prema rije\u010dima predlagatelja, za njega su se zainteresirale zemlje regije koje \u017eele uvesti sli\u010dnu praksu. Organiziranje volontiranja povjereno je dr\u017eavnom sektoru.<\/p>\n
“Mi smo prvi put uveli da organizatori volontiranja mogu biti visoko\u0161kolske ustanove, \u0161to zna\u010di da \u0107e fakulteti dogovarati sa javnim i privatnim kompanijama da \u0161alju studente da sti\u010du odre\u0111ena radna iskustva, da volontiraju u struci, ali razlika u odnosu na prethodni zakon je \u0161to \u0107e mentori sa tih fakulteta pratiti njihov rad i anga\u017eman i oni \u0107e dobivati ocjenu, ECTS bodove, certifikat od ministarstva pravde da su stekli radno iskustvo. Na taj na\u010din mi smo povezali tr\u017ei\u0161te rada i fakultete prvi put. Imat \u0107ete studente koji izlaze sa visoko\u0161kolskih ustanova koji \u0107e imati odre\u0111eni nivo radnog iskustva. I bitno je da u privatnom sektoru ne mo\u017ee privatnik biti organizator volontiranja”, poja\u0161njava Mirza Ustamuji\u0107, predsjednik Povjerenstva za mlade Parlameta Federacije BiH.<\/p>\n
Dvije godine nakon \u0161to je usvojen Zakona o mladima, Federacija BiH dobila je i Zakon o volontiranju. Postoji bojazan da \u0107e ovaj zakon, kao i Zakon o mladima, ostati mrtvo slovo na papiru. Statisitke govore da je vi\u0161e od 20 posto Europljana starijih od 15 godina uklju\u010deno u volonterski rad. BiH spada u zemlje sa jednom od najni\u017eih razina volonterstva, \u0161to je samo jedan segment crnih statistika koje se odnose na plo\u017eaj mladih u zemlji.<\/div>\n