Smanjilo se rodija\u0161tvo barem za jedno kolino, Evropa stalno pri\u010da o krizi. I \u0161ta \u0107e doma\u0107i \u010dovik? More bit da je ima namiru tra\u017eit od rodijaka posudit koji euro, ali kad rodijak po\u010dme kukat, nema ti druge, nego za\u0161uti. Evropa pravi cicije od ljudi. Sve manje \u0107e bit rodija\u0161tva. A to je \u0161\u0107eta. \u0160ta ima ljudskije nego kad rodijak rodijaku pomogne.<\/p>\n
<\/p>\n
\u00a0<\/p>\n
– Hrvatska je dernek – dr\u017eava. Pogledaj samo TV dnevnik \u2013 dernek u Saboru, dernek u sudnicama, dernek u zapo\u0161ljavanju, bolnicma, \u0161kolama, cestama, policiji\u2026. A najve\u0107i, povijesni dernek, triba bi bit 1. srpnja kad Hrvatska slu\u017ebeno ulazi u Evropu.<\/p>\n
Ovo mi je odmah na po\u010detku razgovora kazao Jozo Bagari\u0107 \u2013Jojko, gastarbajterski umirovljenik i moj susjed iz Tomislavgrada. Uistinu, Hrvatska se sprema za slu\u017ebeni ulazak u EU kao da je to \u010din koji \u0107e sve rije\u0161iti. Jojko zna iz vlastitog iskustva da ne\u0107e.I \u010dudi se da nitko ne pita brojne Hrvate iz europske dijaspore kako je u Europi.<\/p>\n
– Naprotiv, premijer Milanovi\u0107 ka\u017ee u Sabroru Ivi Stieru da on ne mo\u017ee razumit i volit Hrvatsku jer nije u njoj \u017eivio. Po toj logici ispada da Evropu ne mogu razumit ljudi koji nisu \u017eivili u Evropi. A mi o\u0107emo u Evropu. A kad sam ja 1970. godine dobio papire za Njema\u010dku, prvo sam pito rodijake koji su tamo radili kako \u0107u se pona\u0161at. Pa sam sa osam razreda \u0161kole vrlo brzo nau\u010dio vozit auto, pri\u0107 priko ulice na semaforu, uklju\u010dit lift, dobio poso probnog voza\u010da u Audiju\u2026 Evropa ti ni\u0161ta ne da d\u017eabe, ali ti nudi priliku. I ne\u0107e Hrvate spasit to \u0161to \u0107e Hrvatska uni\u0107 u EU. Triba njoj prava vlast. Kako to da su Hrvati u Njema\u010dkoj na velikoj cini ka \u010destiti ljudi i radnici, a kod nas su niko i ni\u0161ta? Jedino su u sportu iskoristili dijasporu.<\/p>\n
Jojko se vratio u Tomislavgrad kao Europljanin. Sagradio krasnu ku\u0107i s termofasadom, tako da \u010ditavu ku\u0107u grije s deset metara drva ili 70 maraka. \u017dena mu Ru\u017ea uzgojila pred ku\u0107om neki i prelijepi grm, a najbolji pajda\u0161 im je pudlica Bella.<\/p>\n
– Kad sam oti\u0161ao iz svoga Bri\u0161nika, ostavio sam duvanjskog tornjaka \u0160arova, ali sad kod nas nema ovaca, pa sam nabavio pudlicu. Stigla Evropa. Pa kad do\u0111u moja unu\u010dad, nji \u0161estero, Bella je glavna. Sitim se uvik i kletog \u0160arova, ali tornjak iza\u0161o iz mode.<\/p>\n
Mo\u017eda bi se hrvatski eksperti za Europu mogli obratiti i Marku Bagari\u0107u iz Bukovice. Marko je ro\u0111en 1974. godine u Tomislavgradu, pa su ga roditelji odveli u Njema\u010dku kao \u0161estogodi\u0161njaka. I tamo zavr\u0161io strojarsku \u0161kolu. A kad je u Hrvatskoj zaratilo, Marko se vrnuo u zavi\u010daj, te obigrao sva hrvatska boji\u0161ta.<\/p>\n
– Ja sam od roditelja pokupio ljubav prema domovini i zavi\u010daju. A kad sam krenuo u rat, kle\u010dali preda mnom da ne idem. Ali sam im kazao: Stalno govorite da bi sve dali za Hrvatsku, sada je prilika za to, pa ja idem. Imao sam sre\u0107u \u0161to sam onako mlad i lud pre\u017eivio. I mislio sam se odmah vrnuti u Njema\u010dku. Ali sam do\u017eivio smrt svojih prijatelja na rati\u0161tu. I bilo me sramota vratiti se u Njema\u010dku. Valjda ovo nismo branili da bi potom oti\u0161li. Ja sam se o\u017eenio svojom Milkom, izbjeglicom iz Erduta, imamo \u010detvero djece. Dodu\u0161e, nakon rata sam \u010detiri godine radio u Njema\u010dkoj, tamo mi se rodilo dvoje djece, ali nisam mogao izdr\u017eati, pa sam se 2.000 godine vratio za stalno. Sada u ku\u0107i imamo dvoje \u0160vaba i dvoje Hrvata. Prvih dvoje djece dobili su njema\u010dko dr\u017eavljanstvo samim \u010dinom ro\u0111enja. Ja mislim da takvih ima na tisu\u0107e samo iz duvanjskog kraja.<\/p>\n
Svi mladi imaju njema\u010dko, austrijsko, \u0161vicarsko dr\u017eavljanstvo. Marko je prvo otvorio prodavaonicu kumpjutora, a prije sedam godina krenuo je u novinarstvo. Pokrenuo je portal Tomislavcity.<\/p>\n
– Na\u0161 portal je uvezao Duvnjake diljem svijeta, ka\u017ee Marko. Nama se javljaju ljudi iz \u010ditavog svijeta i ne samo Duvnjaci. Naprosto pratimo \u017eivot. Priznajem da se na\u0111e i svakakvih komentara, ali bi politi\u010dari trebali pratiti na\u0161 i sli\u010dne portale da vide kako svijet nije sazdan po njihovim \u017eeljama.<\/p>\n
Marko mi otkriva podatke da op\u0107ina Tomislavgrad ima najve\u0107i broj mobitela i ra\u010dunala u BiH u odnosu na broj stanovnika. Upravo zbog raseljenosti i prirodnoj sklonosti ljudi da znaju svoje podrijetlo i svoje \u201erodijake\u201c.<\/p>\n
Stara\u010dki dom u Tomislavgradu sa svojih 120 stanovnika prava je kolonija Europljana. Ravnatelj Doma Ile\u0161ko Maduni\u0107 preporu\u010di mi kao sugovornika Stipana Rado\u0161a iz Ro\u0161kog Polja, \u010dovjeka kojega je za 93 godine \u017eivota mljela svaka vlast, svi re\u017eimi i gastarbajterstvo.<\/p>\n
– Kad mene pitaju koliko sam \u017eivio u braku sa svojom \u017eenom, ja ka\u017eem: 40 godina bruto, a \u010detri godine neto, veli Stipan veselo. \u0160vabi svaka \u010dast, mi tribamo u\u010dit od \u0160vabe. I meni tu lipo. Ali ima baba i didova koji stalno kami\u010du za svojom ku\u0107om, ba\u0161\u010dom, mrginjom\u2026. Mene to ne zanima. Dica oti\u0161la u svit, sna\u0161li se, a meni pemzija podmiruje tro\u0161kove. I ba\u0161 me briga. A ima ne\u0161to \u0161to ne begeni\u0161em kod \u0160vabe. Ne\u0107e rodijak rodijaku pomo\u0107. Ne\u0107e dite materi i \u0107a\u0107i. U nji je sve banka. A slu\u0161am i gledam kako su Rvate zajebale banke. Dalo kredit, nemere\u0161 vratit, pa banka uzme sebi. E, tu ne smi\u0161 nasidat. Mene uvik mamlilo da dignem kredit, ali ja nisam tijo. I, danas, puna \u0161aka brade.<\/p>\n
Podaci govore da su \u201enosioci razvoja\u201c op\u0107ine Tomislavgrad gastarbajterski umirovljenici ili njihove udovice koje naslje\u0111uju mirovine.<\/p>\n
U Tomislavgradu, koji trenutno ima preko pet tisu\u0107a svojih ljudi u Europi, vlada i neka vrsta netrpeljivosti \u201eEuropljana\u201c i doma\u0107ih ljudi. Naime, pro\u0161la su vremena kada je onaj brat koji je oti\u0161ao u Njema\u010dku donosio novce i financirao ku\u0107u i obitelj. Oni iz druge i tre\u0107e generacije koji su vani postali Europejci.<\/p>\n
– Smanjilo se rodija\u0161tvo barem za jedno kolino, veli Jojko. Znam, bio sam tamo. Ali Evropa stalno kuka, stalno pri\u010da o krizi. Pa ovi na\u0161i do\u0111u rodijacima i odma ih zapizde pri\u010dom kako je u Evropi velika kriza. I \u0161ta \u0107e doma\u0107i \u010dovik? More bit de je imam namiru tra\u017eit od rodijaka da mu posudi koji euro, ali kad rodijak iz Njema\u010dke po\u010dme kukat, nema ti druge, nego za\u0161uti. Evropa pravi cicije od ljudi. Sve manje \u0107e bit rodija\u0161tva. A to je \u0161\u0107eta. \u0160ta ima ljudskije nego kad rodijak rodijaku pomogne u nevolji.<\/p>\n
– Lipo je na\u0161e misto, samo nam daleko pare, ostade mi za kraj re\u010denica Stipana Rado\u0161a, imenjaka i prezimenjaka moga literarnog junaka rodijaka \u0106ipe.<\/p>\n
Petar Milo\u0161 | Slobodna Dalmacija<\/strong> <\/span>
\u00a0<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"