Hercegovina je jo\u0161 od stare Austro-Ugarske pa preko biv\u0161e Jugoslavije bila nadaleko poznata po uzgoju duhana. Hercegova\u010dki duhan bio je najkvalitetniji na podru\u010dju tada\u0161nje dr\u017eave, a izvozio se u cijeli svijet.\u00a0 Tek sedamdesetih godina pro\u0161log stolje\u0107a ljubu\u0161ki poljodjelci polako po\u010dinju otkrivati da se na plodnoj ljubu\u0161koj zemlji, uz obilje sunca i vode,<\/p>\n
<\/p>\n
mogu uzgajati i druge poljoprivredne kulture. Tada se polako po\u010dinje gubiti tradicija sadnje duhana, a primat preuzima proizvodnja povr\u0107a. Ipak, u brdskim podru\u010djima ljubu\u0161ke op\u0107ine i ostalim zapadnohercegova\u010dkim op\u0107inama uzgoj i obrada duhana zadr\u017eava se sve do po\u010detka Domovinskog rata.<\/p>\n
\u00a0<\/p>\n
Po zavr\u0161etku rata Hercegovci se \u201eokre\u0107u\u201c nekim drugim poslovima tako da se duhan danas uzgaja tek u nekoliko hercegova\u010dkih sela. Jedan od rijetkih ljubu\u0161aka s desne strane Trebi\u017eata, koji i danas odolijeva izazovima novog vremena, i uz sve pote\u0161ko\u0107e, ostaje vjeran tradiciji uzgoja duhana je Stanko Grbavac Baurovi\u0107 iz sela \u0160ipova\u010da. Za razliku od mnogih danas, koji \u201epu\u0161e kao Turci\u201c, a nikad u \u017eivotu nisu ni vidjeli duhan, a kamoli ga sadili, Stanko nikad nije pu\u0161io, a duhan sadi cijeli \u017eivot. Iako je \u201edebelo\u201c za\u0161ao u 87. godinu \u017eivota Stanko je i ove godine zasadio \u0161est tisu\u0107a struka \u201e\u0161eginovca\u201c. Sadio bi i vi\u0161e, ali ostao je sam pa ne mo\u017ee. Nekad je sadio i po 30 tisu\u0107a struka, ali, kaziva, tada je obitelj bila brojnija, bio je mla\u0111i, pomagali \u017eena i djeca pa je bilo lak\u0161e. Danas se djeca razi\u0161la, \u017eena\u00a0 bolesna i primoran je sve poljoprivredne radove obavljati sam. Ali mora.<\/p>\n
\u00a0<\/p>\n
Duhan mu je jedini izvor prihoda. Jedan je od rijetkih ljubu\u0161aka koji jo\u0161 uvijek \u201edr\u017ei\u201c i kravu pa mu i to oduzima puno vremena. Posljednjih dana, ako ne prikuplja zimnicu za kravu, mo\u017eete ga svako jutro zate\u0107i u \u201eokopavanju\u201c duhana. \u017dali se kako je bilo puno \u201eprosade\u201c. Duhan mu \u201eobrstili\u201c crni skakavci, a duhan koji je ostao u rasadu \u201enapala\u201c \u017euta svila, pa mu ostalo puno \u201eneprosa\u0111enog\u201c duhana. Ipak, to nije jedina nevolja s kojom se bore hercegova\u010dki duhanjari, ona je mo\u017eda i najmanja. \u201eNije lako posebno u mojim godinama. \u010covik obi\u010dno posadi vi\u0161e nego more stignit i tu nastaju nevolje. Pogotovu ko nema mehanizacije. Evo ja imam ovi \u0161est iljada i moram to okopavat deset dana. Prija bi to s frezom okopa i zavr\u0161ija za dan. Na podne vru\u0107ine pa ne smi\u0161 na sunce. Mora\u0161 jutri, prija nego otare\u0161 krmelje, do\u0107 u duvan ako misli\u0161 i\u0161ta uradit\u201c, jada se Stanko. A oko duhana posla ima cijele godine, na zimu zasije\u0161 rasad, a tek idu\u0107e zime kada se duhan osu\u0161i, ako ga ima\u0161 kome prodati, mo\u017ee\u0161 kazati da je sezona gotova. \u201eMa problemi su ve\u0107 od rasoda. O\u0107e li uspit ili ne\u0107e. Unda ti ga pojidu ku\u010dke ili skakavci, pa mora\u0161 radit prosadu. Ustat se rano obrati ga, nizati, a vid oslabija. Unda mora\u0161 napravit su\u0161aru da ga ima\u0161 di razgrnit kad ga obere\u0161. Kada se jedan dija osu\u0161i mora\u0161 ga dignit u ku\u0107u pod ciglu da ima\u0161 di razgrnit novo branje. A kad ga metne\u0161 pod ciglu gleda\u0161 kad \u0107e krov past. Starinska ku\u0107a, merteci ko pura\u010di, pa se ti misli o\u0107e li past ili ne\u0107e. \u0160ta \u0107e\u0161, tako se to nekad gradilo\u201c, pri\u010da Stanko.<\/p>\n
\u00a0<\/p>\n
\u017dali se i na pote\u0161ko\u0107e oko prodaje. Unato\u010d tome \u0161to ima kvalitetan duhan, pri\u010da, kako se on ipak ne mo\u017ee mjeriti da brdskim duhanima iz Grljevi\u0107a i Lipna. \u201e Si\u0107am se prija dok se duvan pridava u duvanjsku u Ljubu\u0161kom bilo je jedno vrime kada se nije puno gledalo kakav je pa ga je narod poliva vodom. Znalo je u denjku biti i po sto kila. Dotra ja duvan na vagu i gledan jednog na\u0161eg \u010dovika, znan dr\u017ea je denjke u bazenu. Cidi se voda iz nji. U denjcin po sto kili. Posle njega denjke nanosi \u010dovik iz Lipna. Denjak u pola manji,a u denjku osamdeset kila. Pita mene ovi na\u0161 \u010dovik, koliko je tek ovi iz Lipna vode ulija kad je vako mali denjak vako te\u017eak. A ja znan sigurno da ga ovi Lipnjak nije poliva vodom. Prirodno ga me\u010da. E to ti je razlika izme\u0111u njijova i na\u0161ega duvana. To se ne more mirit. Ali nije ni na\u0161 za bacit. Evo, ovi \u0161to ja sadin, bit \u0107e sigurno dobar za pu\u0161it\u201c, govori Stanko prisje\u0107aju\u0107i se nekih boljih duhanskih vremena kad se i voda prodavala pod duhan. Danas se ne bi isplatilo, voda je skuplja od duhana. Predpro\u0161le godine je predao ne\u0161to duhana u Duhansku stanicu u Grudama i dvjesto kilograma mu nikad nisu platili. Od njih od tada ni traga ni glasa. Ne zna postoje li vi\u0161e uop\u0107e. Nije ga puno ni briga, prebolio je to, kao i puno drugog u svojih 87 godina. Ipak, i\u00a0 u tim godinama nada se boljim vremenima. \u010cuo je da su cigarete poskupjele i da je velika potra\u017enja za duhanom, pa o\u010dekuje da bi ga ove godine mogao prodati na vrijeme. Ne o\u010dekuje neku posebnu cijenu, va\u017eno mu je prodati duhan kako bi mogao pre\u017eivjeti. Kada \u010dovjek u tim godinama jo\u0161 uvijek gaji nadu u bolja vremena nemojmo je ni mi izgubiti. Mo\u017eda ipak do\u0111u.<\/p>\n
Drago Vukojevi\u0107 | Radio Ljubu\u0161ki<\/span><\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"