{"id":3524,"date":"2009-12-18T06:50:42","date_gmt":"2009-12-18T05:50:42","guid":{"rendered":"https:\/\/ljportal.com\/arhiva\/2009\/12\/18\/boi-kuca-na-vrata\/"},"modified":"2009-12-18T06:50:42","modified_gmt":"2009-12-18T05:50:42","slug":"boi-kuca-na-vrata","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ljportal.com\/arhiva\/boi-kuca-na-vrata\/","title":{"rendered":"Bo\u017ei\u0107 kuca na vrata"},"content":{"rendered":"
\"bozic_kuca\"Sav svit je nestrpljiv, i veliko i malo, jer svima nam se jednako bli\u017ei dan kada se nebesko spojilo sa zemaljskim. To je dan kada je sami Bog, tvorac svega stvorena, utilovljen iz ljudske perspektive ugleda’ svitlo dana izi\u0161av\u0161i iz utrobe ponizne mlade \u017eidovke divice Marije. Prid vratima je, kuca… Netko otvara ta vrata, netko ne \u017eeli, a opet ima i onizi’ koji se prave da ne \u010duju kucanje ili ga stvarno ne \u010duju.
No, mi kr\u0161\u0107ani \u010dujemo, otvaramo i primamo ga u svoje domove u svoja srdca. On dolazi da nam dadne oprost i smirokaz u vi\u010dni \u017eivot. Poni\u017eava se, pro\u017eivljava najstra\u0161nije, nezamislive muke, a za uzvrat tra\u017ei viru, ufanje i iznad svega ljubav. Da, ljubav. Svit je zaboravio zna\u010denje i mo\u0107 te ri\u010di. Novac postaje glavna vridnota za koju se \u00bbisplati\u00ab \u017ertvovati. Sami Bo\u017ei\u0107 zovemo blagdanom darivanja i sve se svodi na utrku tko \u0107e vi\u0161e kupiti beskorisnih stvari. Lipo je voljenoj osobi u znak pa\u017enje pokloniti malen dar u znak pa\u017enje i tako joj dati do znanja da mislimo na nju i kad nismo s njom ali ni u \u010demu ne valja pritirivati. Kad se sitimo da je Krist ro\u0111en, da je sad tu \u017eivi me\u0111u nama, probamo \u010diniti dobre stvari, dobre \u010dini, jer smo svistni da nas on vidi i sukladno na\u0161im postupcima sudit \u0107e nam. Krist je put, istina i \u017eivot. Skretanjem s tog puta, grihom, nevirom i ne kajanjem, sami sebi zadajemo smrtnu presudu. Da, mi sami, ne Bog, jer On ne ka\u017enjava, On samo nagra\u0111uje jer On je Bog Dobri, spor na srd\u017ebu i bogat milosr\u0111em\u2026<\/p>\n

U na\u0161em narodu od pamtivika, postoje obi\u010daji prikladni za nadolaze\u0107e blagdane. Ve\u0107ina tih obi\u010daja se u pravim kr\u0161\u0107anskim patrijarhalnim obiteljima uglavnom i dan danas odr\u017eala… Relativna novost su jedino rane jutarnje mise tokom do\u0161a\u0161\u0107a, takozvane zornice, na kojima se daje prilika svima da se ispovide i pomireni s Bogom do\u010dekaju sveto poro\u0111enje. Stare\u0161ina ku\u0107e bi uve\u010der prije Bo\u017ei\u0107a, na Badnjak oti\u0161a’ u \u0161umu i usika’ dubovine. Na tri cipanice bi se ucrta’ kri\u017e i obojio krvlju ni\u0161ta zaklana pileta, koko\u0161i ili ovna. Uni\u0161av\u0161i u ku\u0107u uku\u0107ane pozdravi ri\u010dima: \u00bbHvaljen Isus i Marija, na dobro vam do\u0161la Badnja ve\u010der i sutra\u0161nje sveto poro\u0111enje Isusovo!\u00ab a uku\u0107ani odgovaraju: \u00bbI s tobom Bog da zajedno.\u00ab Cipanice tj. badnjak se baci na ognji\u0161te i tako gori sve do vodokr\u0161\u0107a na 6. sije\u010dnja, jer dubovina, jo\u0161 ako je debela, mo\u017ee dugo goriti. U to vrime naj\u010de\u0161\u0107e baba \u0161kropi sve uku\u0107ane, ali i cilu ku\u0107u. Dok \u0161kropi blagoslivlje ih i time \u0161titi taj dom od \u0111avolje napasti, griha i prokletstva i uroka. Izmole se tri \u00bbVirovanja\u00ab i \u00bbRo\u017earje\u00ab i sidne se za stol.\u00a0 Za ve\u010deru se naj\u010de\u0161\u0107e pripremi kuvani bakalar a tko si ga ne mo\u017ee priu\u0161titi ili ga ne voli jide neku drugu ribu, uglavnom samo nek nije ni\u0161ta mrsno. Ina\u010de se cili taj dan ne jide nikakvi mesni, mli\u010dni i drugi mrsni proizvodi iako su zapravo u katoli\u010dkom kalendaru samo dva zapovidna posta i nemrsa, a to je na Pepelnicu tj. \u010cistu sridu i na Veliki petak. Prije \u0161ezdesetih nije bilo polno\u0107ki, bile su tri mise na Bo\u017ei\u0107 i to sve jedna iza druge u 6, 7 i 8 sati ujutro. Prije no \u0161to zora svane oko 4 sata krene se iz svih ku\u0107a prema crkvi pivaju\u0107i putni\u010dke pisme, ponese se rakije, suvih smokava, orasa, lje\u0161njaka, \u0107uptera, roga\u010da, pa nekih keksi\u0107a \u0161to nije moga’ svatko kupiti… Iako je tribalo dosta propi\u0161a\u010dit do crkve nikome se nije nigdi \u017eurilo, u\u017eivalo se. Mlade\u017e bi se sastala svak u svojoj ulici (ogradici) pa bi se pivalo i \u010dastilo. Bilo je i tada pirotehnike, ali ka\u017eu da nije bilo toliko opasno kao danas. Nije bilo petardi, ali bilo je naprava s razornijim zvukom eksplozije. Glavni sastojak bili su ve\u0107 kori\u0161teni metci, \u0161to su ih partizani prosipali sve do \u0160irokog, i \u0161ibice koje bi se sastrugale u \u010divijama izbu\u0161eni ku\u0161um tj. metak. Napravila bi se dr\u0161ka od \u017eice, s jedne strane ku\u0161um s druge \u010divija i kad s tim lupite po zidu \u00bbreka bi da sve \u0111ava odnese.\u00ab Svima je bilo najdra\u017ee oti\u0107i na misu ba\u0161 na Bo\u017ei\u0107, jer osim svete mise tada je bilo i vrime za udvaranje. Naime, nitko se nije \u017eenio u vrime prije Bo\u017ei\u0107a nego o Bo\u017ei\u0107u pa sve do tre\u0107eg miseca su se cure po\u010dele \u00bbodvoditi\u00ab. Bacale su se jabuke osobi koja ti se svi\u0111a, ali samo po jednu jer su tada jabuke bile pravo bogatstvo. Pravio se nakit, ogrlice od orasa, smokvi, a na dnu bi se stavila jedna patka duhana i to bi se poklanjalo stavljaju\u0107i oko vrata momku ili divojki koja bi ti zapela za oko. Pivalo se:<\/p>\n

\u201eDo\u0161a Bo\u017ei\u0107 do\u0161le curske brige
Koja li \u0107e u pratrove knjige\u201c<\/p>\n

Na sve tri mise se i\u0161lo a nakon toga cila \u0161ira obitelj bi se sastala i po\u010dela kru\u017eiti od ku\u0107e do ku\u0107e tako da se u svim ku\u0107ama te obitelji zajedno upale Bo\u017ei\u0107ne svi\u0107e. Bo\u017ei\u0107ni ru\u010dak bio je \u0161arolik: divenice, kulen, ra\u0161tika, krumpiri ispod sa\u010da. Klale su se ovce, janjci naravno, pravila se i sarma\u2026 Jo\u0161 samo kad bi i snig pa’ bila bi to prava obiteljska idila.
Ta obiteljska idila, smij, veselje, ljubav, blagdansko blagostanje slika je koja bi najvirnije tribala prikazivati taj dan i za to nemojmo zatvarati vrata prid Njim. Otvorimo ih \u0161irom. Neka Bog, koji je sama ljubav, u\u0111e u na\u0161e domove i zaodine nas u novo ruvo vire u Trojedinoga Boga, dadne nam nadu u vi\u010dni \u017eivot, pru\u017ei nam savr\u0161enstvo ljubavi i zauvik ostane s nama u na\u0161im srcima, a mi s Njim u Njegovoj veli\u010dini.<\/p>\n

p.s. Ovo sam napisa prije 3 godine, nisam nigdi objavljiva sem na \u0161kolskom zidu. Najvi\u0161e moram zahvaliti svojoj babi koja mi je i ispri\u010dala sve ove pri\u010de o nekada\u0161njem Bo\u017ei\u0107nom ugo\u0111aju i tako mi pomogla da ovo sastavim. Lani o Bo\u017ei\u0107u na Stipandan ona nas je napustila, i ovo \u0107e biti moj prvi Bo\u017ei\u0107 bez nje. Stoga joj ovaj tekst i posve\u0107ujem s nadom da nas s Bo\u017ejim blagoslovom promatra s puno boljeg mista…<\/div>\n

<\/p>\n

Ante Boras | zkhs.hr<\/strong><\/span><\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
\"bozic_kuca\"Sav svit je nestrpljiv, i veliko i malo, jer svima nam se jednako bli\u017ei dan kada se nebesko spojilo sa zemaljskim. To je dan kada je sami Bog, tvorac svega stvorena, utilovljen iz ljudske perspektive ugleda’ svitlo dana izi\u0161av\u0161i iz utrobe ponizne mlade \u017eidovke divice Marije. Prid vratima je, kuca… Netko otvara ta vrata, netko ne \u017eeli, a opet ima i onizi’ koji se prave da ne \u010duju kucanje ili ga stvarno ne \u010duju. <\/p>\n<\/div>","protected":false},"author":1,"featured_media":3523,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[25],"tags":[],"class_list":["post-3524","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-kolumne-kolumne"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ljportal.com\/arhiva\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3524","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ljportal.com\/arhiva\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ljportal.com\/arhiva\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ljportal.com\/arhiva\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ljportal.com\/arhiva\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3524"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ljportal.com\/arhiva\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3524\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ljportal.com\/arhiva\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3523"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ljportal.com\/arhiva\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3524"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ljportal.com\/arhiva\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3524"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ljportal.com\/arhiva\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3524"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}